Aluminijumska stolarija – prednosti i mane

Aluminijumska stolarija – prednosti i mane

Aluminijumska stolarija

Aluminijumska stolarija je dosta prisutna na tržištu prozora i vrata u svetu i kod nas, a posebno kod velikih staklenih površina. Kao i svaka vrsta stolarije i ona ima svoje prednosti i mane.

Prednosti aluminijumske stolarije:

• mala težina i mala gustina
• čvrstoća zbog koje ne dolazi do savijanja, lomeljena i pucanja (ovo je posebno važno kod velikih porozora)
• izdržljivost i postojanost – odličan za izradu krovova, nastrešnica, fasada i konstrukcija koje moraju da budu čvrste i postojane, a istovremeno i lake
• elastičnost u izradi različitih oblika i veličina
• poseduju veliku otpornost prema vremenskim uticajima (vetar, vlaga, kiša, sneg, itd)
• otpornost na koroziju – u dodiru sa vazduhom, aluminijum brzo oksira pri čemu  se stvara površinski sloje aluminijum-oksida (Al2O3), koji ga štiti od dalje korozije
• dugotrajnost
• poseduje lepu metalnu boju (aluminijumaska stolarija se vrlo lako može farbati po želji)
• lako održavanje

Mane aluminijuma:

• aluminijum je metal, a to znači da je dobar provodnik toplote, a to utiče na slabu energetska efikasnost i slabu termičku izolaciju (ovaj problem može da se reši ugradnjom termo prekida)
• poseduje lošu izolaciju i od buke
• kod aluminijumskih prozora javlja se izražena kondenzacija
• gubljenje sjaja sa spoljašnje strane
• cena – aluminijumska stolarija je najskuplja od svih vrsta stolarije

Kako bi se pojačale pozitivne osobine, posebno trajnost i otpornost na koroziju, aluminjumski profili koji se koriste za izradu stolarije, se podvrgavaju procesima ekstruzije i eloksaže.

Ekstruzija ili presovanje

Ekstruzija je tehnološki proces gde se usijana masa metala istiskuje kroz cilindrični rezervoar u kome se nalazi metalna matrica koja oblikuje profil i po obliku i po dimenzijama. Aluminijum se u specijalnoj peći zagreva na temeperaturu od 500°C, on ima oblik testa i kao takav se ubacuje u horizontalnu ili vertikalnu hidrauličnu presu. Ovu masu aluminijuma, koja ima plastičnu konzistenciju, presa istiskuje kroz matricu. Jaki gornji i donji ventilatori vrše hlađenje. Kada izađe iz prese ekstrudirani profil se prebacuje na traku za istezanje, gde se reže na tražene dimenzije (najčešće standarne 6-metarske grede). Na kraju, isečeni profili se prenose u peć za veštačko „starenje“ gde će stajati narednih 8 sati na temperaturi od 180°C .
U proces ekstruzije ne ulazi čist aluminijum pošto je on previše krt i lomljiv, nego njegove legure, najčešće aluminijum-magnezijum-silicijum legura, koja može da trpi pritisak od 150 Pa do 350 Pa i koja ima odličnu žilavost i mogućnosti oblikovanja.

Eloksiranje – elektrolitička oksidacija aluminijuma

Aluminijum u dodiru sa vazduhom oskidira pri čemu se stvara površinski sloj aluminijum-oksida (Al2O3) koji ga štiti od dalje korozije. Kako bi se ovaj proces ubrzao koristi se proces veštačke oksidacije ili eloksaža tj elektrolitička oksidacija.
Ovaj proces se odvija u specijalnim kadama u kojima se dodaju potrebne hemikalije koje omogučuju proces elektrolitičke oksidacije. Aluminijumski profili se prvo pripramaju tako što se sa njihove površine mehanički skida nečistoća, a zatim se pomoću kranova potapaju u ove kade. Eloksiranje se odvija u nekoliko faza:

1. prva faza – profil se izlaže dejstvu kaustične sode na 5 minuta, na temperaturi od 40°C do 60°C
2. druga faza – pomoću azotne kiseline sprovodi se hemijska neutralizacija
3. treća faza – profili se izlažu dejstvu rastvora sumporne kiseline (koji ima funkciju elektrolita koji sprovodi  jednosmernu struju) oko 50 minuta na temeperaturi od 18°C. Ovaj proces se zove anodizacija zato što aluminijum postaje pozitivna elektroda (anoda), a katoda (negativna elektroda) neki drugi metal koji se uvodi u reakciju pri čemu negativno naelektrisan kiseonik i sulfatni joni bivaju privučeni na aluminijumsku anodu, na kojoj nastaje antikorozivni sloj
4. četvrta faza – bojenje u metalnom kupatilu
5. peta faza – hladno ili toplo zatvaranje pora nastalih nagrizanjem, u trajanju od 3 minuta

Proces eloksiranja se koristi zato što kod aluminijumskih profila koji nisu elokisrani zaštitni antikorozivni sloj je previše tanak (obično samo 1 mikron). Za izradu aluminijumske stolarije taj film treba da bude iznad 20 mikrona, a eloksiranjem se dobija debljina od 12 do 30 mikrona.