Kako povećati energetsku efikasnost?
Uzimajući u obzir podatak da 40% ukupne potrošnje energije u domaćinstvu odlazi na grejanje i hlađenje prostorija lako možemo doći do zaključka zašto se toliko govori o energetskoj efikasnosti objekata i kako postići najbolje efekte sa što manjim ulaganjem. Najbolji način je svakako izgradnja potpuno novog objekta koji zadovoljava sve kriterijume energetske efikasnosti, ali nameće se pitanje šta raditi sa starim građevinama kojih je i najviše. Nemoguće je rušiti stare zgrade građene kao prave rasipnike energije i u koje, kao po pravilu, od datuma izgradnje i useljenja je vrlo malo ili nimalo ulagano, i izgraditi nove objekte. Ali dobra vest je da je moguće stare zgrade ‘popraviti’. Kako? E, sada u pomoć moramo pozvati statističke podatke i iskustvene činjenice.
Investicija koja se isplati
Pre početka radova na delimičnom ili potpunom renoviranju zgrade moraju se locirati mesta preko kojih se ostvaruju energetski gubici na osnovu tih podataka napraviti jasna strategija radova koje je potrebno izvesti vodeći računa o amortizacija troškova renoviranja. Najveći energetski gubici se ostvaruju preko:
- dotrajale stolarije koja je najčešće drvena i rasušena,
- spoljašnjih zidova, fasade
- ventilacionog zida,
- krova,
- terase,
- poda ukoliko se radi o prizemlju,
- podruma,
- starih sistema za grejanje.
Renoviranje fasade, zamena stare stolarije, smanjenje pojave toplotnih mostova, bolja izolacija su pravi način da se stigne do energetskog pasoša zgrade, ali i do trajno niskih operativnih troškova takvog objekta. Proračuni pokazuju da potrošnja energije za grejanje stare kuće koja je izgrađena 70-tih godina, u zavisnosti od klimatskih uslova koji su karakteristični za oblast u kojoj se nalazi, može da dostigne i 200 kWh/m2. Međutim, troškovi grejanja se mogu smanjiti za trećinu sa malim renoviranjima kao što su zamena stare stolarije i izolacija terase. Iz tog razloga kada govorimo o energetskoj efikasnosti objekata i šta je najbolje uraditi na zgradi sa ograničenim materijalnim sredstvima za renoviranje svakako ćemo zaključiti da je najjeftinije, a ujedno najisplativije zameniti dotrajalu stolariju novom.
Stara stolarija je rasipnik energije
Zamena stolarije je najznačajniji korak ka energetskim uštedama. Pošto se najveći energetski gubici ostvaruju preko neadekvatnih prozora koji predstavlja barijeru između spoljašnje i unutrašnje sredine, od kojih neki nastaju usled provetravanja prostorija i njih smo svesni, a neki, ujedno mnogo veći gubici se ostvaruju jer prozor ne ispunjava svoju osnovnu funkciju iz mnogo različitih razloga kao što su: rasušen, neadekvatno naleže, ne može se pravilno rukovati sa njim – otvarati i zatvarati i sl. Poslednjih godina velike kompanije za proizvodnju pvc i aluminijumske stolarije su razvile sisteme koji sprečavaju gubitak energije. Na tržištu se njihovi proizvodi mogu naći po veoma pristupačnim cenama.
Ugradnjom nove stolarije se postiže zdravije radno i životno okruženje!
Energetski pasoši
Energetski pasoš je potvrda koja zgradu svrstava u odgovarajuću energetsku kategoriju. Zgrade se svrstavaju u energetski razred, od A+ (nulta potrošnja energije) koji karakteriše najmanja potrošnja(≤15 kWh/m2), do G razreda s najvećom potrošnjom energije (>250 kWh/m2). Da bi nova zgrada dobila upotrebnu dozvola ona mora imati energetski pasoš, ali ga moraju imati i zgrade koje se rekonsruišu, izdaju, prodaju.
Energetski pasoš izdaju firme koje moraju imati zaposlena najmanje dva inženjera sa licencom za energetsku efikasnost.
Višestruka korist
Poboljšanje energetske efikasnosti zgrade uglavnom se radi zbog smanjenja potrošnje električne energije za grejanje i hlađenje prostorija, kao i potrošnje energenata tokom grejne sezone. Stanari zgrada i kuća koje su energetski poboljšane na smanjenim računima direktno vide efekat ove odluke. Ne kaže se bez razloga da nijedna investicija nije tako isplativa kao zamena stare stolarije. Ali stanari zaboravljaju da su unapređenjem energetske efikasnosti povećali dodatnu vrednost objekta ukoliko dođe do prodaje ili iznajmljivanja.
Osim toga, korisnici energetski efikasnih objekata su se zaštitili od značajnog povećanja cena energenata jer operativni troškovi ostaju tokom godina niski, a štite se i ograničeni energetski resursi i klima zahvaljujući manjoj emisiji CO2 u atmosferu.
